PUTNO BLAGO! VUČIĆ REZULTATIMA MENJAO SRBIJU: Za 14 godina izgrađeno 686 kilometara auto-puteva i 240 km brzih pruga
Dodajte Kurir u vaš Google izborU poslednjih 14 godina rezultati ulaganja u infrastrukturu se jasno vide na terenu.
Danas, putna mreža povezuje sever, jug, istok i zapad naše zemlje, a završene su ključne deonice Koridora 10 ka Mađarskoj, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, čime je unapređena putna povezanost Srbije sa susednim zemljama i omogućen efikasniji tranzitni saobraćaj, saglasni su sagovornici Kurira.
Do Budimpešte
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević za Kurir kaže da se danas o infrastrukturi razmišlja kao o celini, mreži koja povezuje gradove, privredne centre, sela, luke, aerodrome i industrijske zone i da je razvoj Srbije za poslednjih 14 godina najbolje sagledati kroz konkretne rezultate. U tom smislu je posebno je izdvojila železnicu i podsetila da je pruga Beograd-Bar završena 1976, a da je nakon toga usledio period bez ulaganja u železničku infrastrukturu.
- Pruga je bilo, ali su njihova tehnička svojstva, brzina i pouzdanost sve manje odgovarali savremenim potrebama, a dosta pruga je i ukinuto. Do 2012, od te 1976. nije izgrađen nijedan novi kilometar pruge, a rekonstruisano je samo 31,5 km pruga. Od 2012. do danas izgrađena su 239,72 kilometra novih pruga i rekonstruisano 880 kilometara postojećih. Srbija je dobila brzu prugu od Beograda do Subotice, uskoro i do Budimpešte, a od otvaranja pruge 20. marta 2022. ukupno je prevezeno 17.225.538 putnika - nabraja ministarka.
239,72 km novih pruga izgrađeno od 2012. godine
880 km pruga rekonstruisano za 14 godina
686 km autoputeva i brzih saobraćajnica urađeno od 2012.
Prema njenim rečima, veliki napredak ostvaren je i u drumskom saobraćaju, završavani su decenijama nedovršeni koridori (Koridor X, Miloš Veliki), izgrađene su nove deonice auto-puteva i brzih saobraćajnica, a posebna pažnja posvećena je povezivanju delova Srbije koji ranije nisu imali kvalitetnu vezu sa glavnim saobraćajnim pravcima, ali istovremeno i rehabilitaciji lokalnih puteva, u svim delovima Srbije.
- Do 2012. bilo je izgrađeno 596 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, a danas imamo izgrađena 1.282 km, od čega je samo u periodu od 2013. do danas urađeno 686 km auto-puteva i brzih saobraćajnica. Do kraja godine završićemo Moravski koridor, Dunavski koridor, deonicu Badovinci-Slepčević i Sremska Rača - Kuzmin. Intenzivno se radi i na auto-putu Beograd - Zrenjanin - Novi Sad i brzim saobraćajnicama Fruškogorski koridor, Smajli i Vožd Karađorđe. Paralelno se rade i jednako važni putni infrastrukturni projekti kao što je obilaznica oko Kragujevca, most preko Dunava kod Bačke Palanke i deonica Dub–Dubci sa tunelom ispod prevoja Kadinjača - rekla je Sofronijević.
Ministarka je dodala da su i u vodnom saobraćaju pokrenuta značajna ulaganja, a posebno je izdvojila rekonstrukciju i proširenje Luke Prahovo, kao važan projekat za privredni razvoj istočne Srbije i istakla da je u vazdušnom saobraćaju ostvaren značajan napredak i da je Er Srbija 2012. godine letela ka 33 destinacije, dok je tokom letnje sezone 2026. godine njena mreža obuhvatila više od 100 linija, dok trenutnu flotu Er Srbije čine 32 aviona, što je za 21 avion više nego 2012. godine, kada je u floti bilo 11 aviona.
Ministarka je posebno naglasila daprimenom zakona "Svoj na svome" danas imamo preko million izdatih potvrda, stotine hiljada porodica su postali vlasnici svojih kuća I stanova, a Republika Srbija će, primenom ovog zakona konačno uspostaviti ažurnu svojinsku evidenciju na svojoj teritoriji.
Izvori energije
Veljko Bojović, predsednik Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije, kaže za Kurir da je infrastruktura od 2012. godine postavljena među glavne razvojne prioritete i da se u poslednjih 14 godina rezultati jasno vide na terenu. On potencira dobru saradnju državnih institucija, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, projektantskih organizacija i inženjerske struke.
Kada je reč o narednom periodu, Bojović je među prioritetima najpre izdvojio donošenje krovnog dokumenta za dalji prostorni razvoj države, a to je Prostorni plan Republike Srbije, kojim će se definisati dugoročni pravci prostornog razvoja zemlje i stvoriti osnova za bolje usklađivanje infrastrukturnih projekata, privrednog razvoja i zaštite životne sredine.
- Zatim i nastavak na realizaciji započetih infrastrukturnih projekata kakvi su modernizacija pruge Beograd-Niš, rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, izgradnja kompletne deonice obilaznice oko glavnog grada, izgradnja visokokapacitetnih putnih pravaca ka Srpskoj, Crnoj Gori i Rumuniji, razvoj data centara i nastavak ulaganja u obnovljive izvore energije, izgradnju reverzibilnih hidroelektrana "Bistrica" i "Đerdap 3", kao i moguće pripreme za uvođenje nuklearne energije i, zašto da ne, početak izgradnje prve nuklearne elektrane u Srbiji - naveo je Bojović.
On je naglasio da infrastrukturna politika ne sme da se svede samo na izgradnju novih objekata, i da su jednako važni redovno održavanje postojeće mreže, unapređenje bezbednosti saobraćaja, razvoj intermodalnog transporta i logističkih centara, kao i prilagođavanje infrastrukture klimatskim promenama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama Mondo INC uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.